Viteženje Švabe sa rotirkom

PREDGOVOR

Viteženje Švabe s rotirkom

by: Luka Kordić

Zateklo me, Kordićeva Luju,
gdje po gradu bez brkova hodim.
Sve od uha pa do brade dlake,
a pod nosom svježe obrijano,
i, vid’ bliže, jest i porezano!

Pitali me: “Stan’ Kordićev Lujo,
đe ćeš taki kano talib kaki?
Danas hipster brk i bradu nosa,
Brk! i bradu — a ne samo bradu!
A ti, vidim, brke krampom skresa?”

Rekoh: “Bježte, man’te me se ljudi,
da vam pričam noć bi pala mrakom!”
Kaže jedan: “Nu, de pričaj Lujo,
a ti tute na trafici ženo,
deder dajder pivu ovde svakom!”

Tutnuli mi pivkana u ruku,
Karlovačko, kiselinu švapsku,
pa mi dali papirnati rubac
da obrišem sa usana krvcu
jer im bilo muka u me gledat.

“Elem, prvo, spopala me žena
da obrijem čekinja pod nosom
jerbo bodu kad me ljubit krene!
Ne treba joj toga u životu,
kad se vrati sa kuluka teškog,
da je čeka dikobraz u stanu!

Brk sam htio i sam isposasjeć
jer đe živim bolnica je blizu
a pred njome i obdan i obnoć
zagriženi životari lizu!
Kad me vidu vakog po Kuranu —
prepadnu se, boje se prić blizu!

A nad svime još me mozak svrbi
štono onog častohlepnog Švabu
za viteza popi tefteriše.
To je lopov kakvih malo ima,
da se digneš sa stolice pred njim —
ukro bi ti stolicu. Pred svima.

Imal’, reko’, u nas hodža kakav
da mi dade za spahiju halal?
Pa da idem ravno u Judeju
čuvat groba od Isusa Krista —
da mu nebi ovitežen Švabo
lego u njeg kad ga vidi praznog.”


    • TEKST:
    • BLOG:
    • AUTOR:
    • FB PORUKA:
ŽELITE NAGRADITI PJESMU?
JOŠ POEZIJE